Српски
English
Deutsch
Italiano
Français
Español
Pусский
中文 (PDF 3MB)
Aрхитектурa
И поред свих разарања кроз која је Београд прошао, велики број вредних споменика архитектуре одолео је времену и догађајима из бурне прошлости града. Понеки су настали када су наступила мирнија времена. Шетајте се, разгледајте и уживајте.
-
Народни музеј
На самом Тргу Републике, на најупечатљивијем месту, стоји зграда Народног музеја.
-
Народно позориште
У непосредној близини Народног музеја, налази се и Народно позориште. Сазидано је током 1868. и 1869. године, према плановима архитекте Александра Бугарског, једног од најплоднијих градитеља Београда у 19. веку.
-
Палата Албанија
На почетку пешачке зоне, Кнез Михаилове улице, налази се Палата Албанија.
-
Зграда Дома Народне скупштине
Први пројект за Дом Народног представништва направио је 1891. године Константин А. Јовановић. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу Батал џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића.
-
Зграда хотела ''Москва''
Хотел ''Москва'' налази се у самом центру Београда, на Теразијама у Балканској улици 1. Саграђен је у стилу руске сецесије са елементима грчке антике.
-
Кафана ''?''
Најстарија београдска кафана, налази се у Улици краља Петра I број 6. Подигнута је 1823. године, као својина кнеза Милоша Обреновића.
-
.jpg&w=80&h=80 "Шта видети у Београду » Aрхитектурa > Зграда Српске академије наука")
Зграда Српске академије наука
На адреси Кнез Михаилова 35, налази се зграда Српске академије наука и уметности. Подигнута је 1924. године у стилу академизма са елементима сецесије.
-
Зграда Библиотеке града Београда
Библиотека града Београда, у Кнез Михаиловој 56, саграђена је као хотел "Српска круна" 1869. године у стилу романтизма.
-
Палата Србије
Палата Србије, позната по ранијим називима Зграда Савезног извршног већа (СИВ 1) и Палата Федерације, налази се на Новом Београду, на раскрсници Булевара Михаила Пупина и Булевара Николе Тесле.
-
Капетан Мишино здање
Капетан Мишино здање, на Студентском тргу 1, грађено је у периоду од 1858. до 1863. године као приватна палата Мише Анастасијевића, "дунавског капетана" и најбогатијег човека у Србији тога времена.
