Поделите ову страну

Београдске пијаце
Београдске пијаце
Опис

Једно од најзначајнијих и сигурно најпосећенијих места било ког дела Београда, „жила куцавица“ сваке београдске општине, за Београдјане радост недељног преподнева, породична традиција или изговор за кафу после обављене куповине, а за посетиоце нашег града, свакако, прилика да са собом кући понесу нешто аутентично српско, домаће. Када желите да видите стварни живот неког града најбоље је да одете на градску пијацу, тамо се срећу људи различитог социјалног статуса. На пијаци су сви исти, дошли су по оно шта им треба, а што ће сигурно на једној од пијаца наше престонице и пронаћи.

Представљамо вам београдске пијаце.

Историјат

Прва београдска пијаца под именом „Светог Андреје“ настала је 1824. године у близини пута за Стамбол, на Студентском тргу, тадашњем центру друштвеног живота. На њој је према договору Срба и Турака, свако могао да изнесе своје производе, па је ускоро „Велика пијаца“ постала главно место за трговину у Београду. Осим ове, у граду су постојале и пијаце „Цветни трг“, Рибља, Сточна, Житна пијаца у Земуну и пијаца на Сењаку. 1926. године Градска управа затвара „Велику пијацу“ и отвара три нове: „Зелени венац“, „Каленић гувно“ и „Јованова пијаца“. Како се број становника Београда повећавао, отварале су се и нове пијаце- „Смедеревски дјерам“, пијаце на Душановцу, Вождовцу и Карабурми. Данас у Београду постоје 32 пијаце на 165.000 м2 које су према екслузивности локације подељене на: екстра, прву, другу и трећу зону. Историја београдских пијаца је историја Београда коју ЈКП „Градске пијаце“ желе да сачувају али и да  прилагоде потребама времена у коме живимо.

Каленић

Највећа и сигурно најпознатија Београдска пијаца, Каленић, смештена је у средишту најмање градске општине Врачар. Налази се на углу улица Његошеве и Максима Горког. Изградјена 1926. године на Каленића гувну, једном од бројних задужбина београдског богаташа и добротвора Влајка Каленића. Ова данас набоље снабдевена и најпопуларнија пијаца у престоници је место где пазаре не само становници Врачара, већ и они из осталих делова града. Закупци тезги су пољопривредни производјачи, а продајно место на Каленића пијаци се преноси са колена на колено. Пијаца је позната по квалитетеној понуди воћа и поврћа и млечних производа. У летњим месецима изузетна је понуда бостана, а муштерије овде долазе и по природни багремов и ливадски мед.

Скадарлија

Пијацу је основао и држао чувени јеврејски трговац Бајлони, по коме је и добила назив који и данас користе многи Београдјани, без обзира што је 1946. године пијаца службено променила назив у „Скадарлија“. Изградјена је измеду два светска рата, у то време је радиал као „кванташ“ и роба се продавала на велико. У историји ове београдске пијаце остаће упамћена и стара кафана „Шаран“, у којој су трговци прослављали добре пијачне дане.

Ова пијаца је изузетно значајна за житеље општине Стари град, али не само за њих, јер се процењује да се на овој, највећој пијаци у центру града, снабдева око 100.000 потро- шача. Асортиман производа, као и локалитети са којих производи стижу, су разнолики.

Зелени Венац

Прва скупштина пиљара Србије одржана је на Зеленом венцу давне 1918. године. Када је две године касније на овом месту изградјена пијаца, за оно време врло модерна, народ ју је прозвао „краљицом пијаца“. Простор који је обухватала пијаца „Зелени венац“ је простор данашње аутобуске станице градског превоза. Роба је овде допремана запрежним колима, док су имућнији продавци своје производе довозили камионима. Тезге су у то време биле дрвене, а правили су их сами продавци. Овде су деценијама долазили продавци и купци из свих крајева земље. Због јединственог архитектонског решења читав комплекс пијаце „Зелени венац“ проглашен је спомеником културе од посебног значаја.

Почетком 2007. године, уз помоћ Града Београда, пијаца је потпуно реконструисана. Поред изградјене хале за млечне производе, јавне гараже и локала, простор за продају воћа и поврћа је надкринвен транспарентном надстрешницом и климатизован. Данас је пијаца „Зелени венац“ једна од најмодернијих зелених пијаца на Балкану

Палилула

Ова београдска пијаца на данашњем месту постоји више од шездесет година. Формирана је спонтаним окупљањем сељака који су робу продавали са дрвених тезги, да би оне пре тридесетак година биле замењене модернијим. У то време пољопривредни произвођачи су на овом месту продавали искључиво млеко, сир и кајмак, да би потом почели да доносе воће и поврће. Иако важи за једну од најскљупљих градских пијаца, произвођачи који на њој тргују, важе за најпоштеније у граду и већ годинама имају сталне муштерије из комшилука.

Смедеревски ђерам

Пијаца „Смедеревски ђерам“ је стара предратна пијаца и увек је била једна од најуређенијих у Београду. Пре Другог светског рата, овде су сељаци доносили робу колским запрегама. Пољопривредни производи стизали су из Миријева, Карабурме и других, у то време, удаљених делова града. Бакалук се продавао директно из кола, а неки предузимљиви продавци су за своје потребе правили и дрвене тезге, не само да би продавали, већ и да би на њима понекад преспавали. Пијаца је била поплочана турском калдрмом. Важи за квалитетну пијацу средње величине на којој се снабдевају становници Црвеног крста,Ђерма и Булбудера.

Блок 44

Омиљена пијаца Новобеограђана, пијаца у Блоку 44, реконструисана је 2011. године. Добила је потпуно нов изглед са пилонском надстрешницом над пијачним платоом, а простор испод надстрешнице је климатизован уградњим система за орошавање. У доњем делу пијаце формиран је пијачни трг са зеленилом који овој пијаци даје нову димензију комфора. Оно што ову пијацу издваја јесте понуда органске хране. Наиме, од априла 2012. године, сваког викенда, Београдјани и њихови гости на овој локацији могу да се снабдеју квалитетним органским производима. Пијаца органске хране је прва пијаца у Србији на којој се продају искључиво сертификовани органски производи.

Земун

Постоји запис да су крајем 17. века сељаци муштеријама у Земуну доносили робу „на ноге“, у станове и куће, јер господа у то време није одлазила на пијацу, где се тада снабдевала земунска сиротиња. Робу су допремали сељаци из Новог села, које је тада, као и данас, било познато по земљорадњи. Осим ове зелене, у Земуну је на обали реке постојала и рибља пијаца, што је на неки начин остала традиција до данас.

Данашња земунска пијаца се налази на Масариковом и Омладинском тргу, а Господска улица пресеца пијацу на два дела. Захваљујући идеалној позицији поред Дунава, у склопу Земунске пијаце се налази и „аласка пијаца“ на којој се свакодневно продаје свежа речна риба из улова дунавских аласа.

Баново брдо

Житељи Чукарице нису одувек по зелениш, домаћи сир, јаја и свеже воће долазили на пијацу у Пожешкој улици на Бановом брду. После Другог светског рата, пијаца се најпре налазила у Високој улици, а потом је премештена на Шумадијски трг, на плато данашњег седишта општине Чукарица. Тек шездесетих година прошлог века, пијачари су се „скрасили“ на садашњој локацији, а данас је омедјена добро снабдевеним месарама, рибарницама, цвећарама.

У време када је отворена, пијаца на Бановом брду, једина у овом делу града, била је савремено опремљена и привлачила је купце из свих делова Београда. Упркос конкуренцији, тако је и данас.

ТЦ Крњача

Тржница у Крњачи, данас највећа градска „пијаца цвећа“, смештена је уз сам Зрењанински пут. У овој најлепшој пази на левој обали Београда можете пронаћи саднице, свеже цвеће и декорацију. Упознајте Београд од пијаце до пијаце За разлику од већине европских градова, у Београду још увек постоји велики број отворених зелених пијаца. Звездарска, пијаца у Миријеву, Крњачи, на Бањици и Видиковцу допуњују понуду престонице свежом и квалитетном домаћом храном која заузима високо место на листи приоритета домаћинстава у свету.

Београдјани су веома везани за своје пијаце, а старији становници годинама уназад одлазе код истих продаваца. Почетком јесени на тезгама доминирају паприка, парадајз, патлиџан, купус и остали „витамин за понети“. Баш у то време полице у шпајзу Београдјанки почињу да се празне и веште домаћице крећу у обнављање своје оставе новом зимницом. Под зимницом подразумева се све што се употребљава за јело у домаћинству, а није доступно током целе године, почев од свежег грашка и јагода, па до компота од дуња и киселог купуса. Љубав, традиција и посебно чувани ритуали и рецепти су знамење сваке породице. Иако ће вас свака домаћица са загонетним смешком погледати када је упитате за рецепт, сви се слажу у једном: правила за стављање зимнице су исправне тегле и квалитетно воће и поврће које ћете на једној од београдских пијаца засигурно пронаћи.

Шареноликост понуде београдских пијаца, београдска домаћинства посебно користе у време бележавања кућне славе. Ова традиција, која се у породицама преноси са колена на колено деценијама уназад, је прилика за домаћине да своје госте дочекају трпезом препуном разних специјалитета. У време припреме за славу одлазак на оближњу пијацу је неизоставан. Посна или мрсна, са пуно гостију или у ужем кругу породице, свака домаћица се труди да храна коју служи на дан славе буде беспрекорна, зато се и намирнице тада купују само на познатим тезгама. Иако у гужви у то време, продавци на београским пијацама су увек ту да помогну саветом и препоруком за најсвежије, најквалитетније, најукусније. Јасно је да су један од највећих адута Београда његове пијаце. Посетиоцима наше престонице обилазак истих је јединствена прилика да осете прави дух и непресушну енергију Београда, позитиван хаос вредних продаваца и срдачност његових становника.

 

Аутор: Снезана Томиц 

Фото: bgpijace

Инфо
Similar
Трг Републике
Трг Републике

Главно састајалиште Београђана, популарно названо „код коња“, почетна је тачка за обилазак града. Ово жаргонско име добио је по једном од најлепших споменика Београда, бронзаној фигури кнеза Михаила Обреновића на коњу, утемељивачу модерне Србије. Подизањем овог споменика 1882. почело је и његово урбано формиранје,...

Скадарлија
Скадарлија

Овај део града, настао је крајем 19. и почетком 20. века када су њене кафане биле стециште најпознатијих имена културног Београда. У Скадарлији су некада становали многи познати књижевници, глумци, сликари и новинари.  Најчешће је пореде са париским Монмартром, како по изгледу, тако и по веселој, узаврелој уметничкој...

Ада Циганлија
Ада Циганлија

На свега неколико километара од центра Београда налази се Савско полуострво покривено шумом. На Ади је и језеро са плажом дугом 7 км. Ова зелена оаза с правом носи назив „Београдско море“. Осим уживања на плажи и пливања на језеру, у врелим летњим данима Ада вам нуди и друге активности: вожњу педалина, кајака и кануа,...