Историјски архив Београда основан је одлуком Извршног одбора Народног одбора града Београда, донетој на седници од 26. септембра 1945. године.
Архив данас чува преко 2.700 фондова и збирки односно око 13 километара архивске грађе која обухвата период од XVI века до данас и пружа драгоцене податке о историји Београда и Србије.
Најстарији фонд је Земунски магистрат (1749–1934) чија грађа прати рад Магистрата од оснивања 1749. године, када је породица Шенборн откупила град Земун и припојила га Војној граници. Највећи фондови, са неколико стотина метара грађе су: Скупштина града Београда, Окружни суд за град Београд, Управа града Београда, Земунски магистрат, Котарски суд у Земуну, Трговинска комора у Београду итд. Највише фондова Архива настало је после 1945. године, а од оних који су приспели последњих година, свакако је најважнији фонд БИТЕФ. Архив је преузео више породичних и личних фондова и легата личности које су обележиле политички и културни живот Београда XIX и XX века. Највећи породични фонд у Архиву је Породични фонд Главинић. Од личних фондова треба поменути фондове Владимира Јовановића, Ивана С. Павловића и Михаила С. Петровића. Од легата револуционара, државника и политичара издвајају се легати Константина Коче Поповића и Лепосаве Лепе Перовић, Благоја Нешковића, Драгослава Драже Марковића, Вицка Крстуловића, Косте Ст. Павловића, Славка Зечевића и др. Значајни су и легати истакнутих друштвених и културних радника, попут Ивана Ђурића, Мирољуба Тодоровића, Новака Новаковића, Јована Ћирилова, Милорада Мишковића, Јелене Шантић, породице Крагујевић, Михаила Марковића и др.
Више од три деценије Архив припрема и организује изложбе које концептуално садрже битне проблемске, тематске и хронолошке сегменте и у оквиру одабране теме приказују развој Београда и српског друштва уопште. Такође, издавачка делатност Историјског архива Београда стара је готово колико и сама институција. Од 1950. године до данас објављено је преко 50 публикација, а највећим делом их чине збирке докумената које се чувају у депоима Архива
Доступно особама са хендикепом.
У простору анекса Куле Небојше представљена је историја Куле као војног објекта који је од изградње, око 1460. године, део одбрамбеног система града. Поставка у приземљу посвећена је историји Куле Небојше као тамнице. На првом спрату представљена је личност Риге од Фере, великог грчког песника и револуционара, који је умро у...
Зграда у којој је смештена Галерија природњачког музеја једна је од најстаријих зграда, подигнута од 1825. до 1835. године у комплексу Београдске тврђаве. У сталној поставци посебно привлаче пажњу остаци животињског света леденог доба (спирално увијене кљове рунастог мамута, лобања рунастог носорога, пршљен пећинског...
Ова најстарија музејска установа основана је 1844. године на иницијативу српског књижевника Јована Стерије Поповића. Оснивање Народног музеја се поклапа са успоном грађанске културе и успостављањем државних институција Кнежевине Србије. Народни музеј у Београду, музеј комплексног типа, најзначајнији, најстарији и...
