Историјски архив Београда основан је одлуком Извршног одбора Народног одбора града Београда, донетој на седници од 26. септембра 1945. године.
Архив данас чува преко 2.700 фондова и збирки односно око 13 километара архивске грађе која обухвата период од XVI века до данас и пружа драгоцене податке о историји Београда и Србије.
Најстарији фонд је Земунски магистрат (1749–1934) чија грађа прати рад Магистрата од оснивања 1749. године, када је породица Шенборн откупила град Земун и припојила га Војној граници. Највећи фондови, са неколико стотина метара грађе су: Скупштина града Београда, Окружни суд за град Београд, Управа града Београда, Земунски магистрат, Котарски суд у Земуну, Трговинска комора у Београду итд. Највише фондова Архива настало је после 1945. године, а од оних који су приспели последњих година, свакако је најважнији фонд БИТЕФ. Архив је преузео више породичних и личних фондова и легата личности које су обележиле политички и културни живот Београда XIX и XX века. Највећи породични фонд у Архиву је Породични фонд Главинић. Од личних фондова треба поменути фондове Владимира Јовановића, Ивана С. Павловића и Михаила С. Петровића. Од легата револуционара, државника и политичара издвајају се легати Константина Коче Поповића и Лепосаве Лепе Перовић, Благоја Нешковића, Драгослава Драже Марковића, Вицка Крстуловића, Косте Ст. Павловића, Славка Зечевића и др. Значајни су и легати истакнутих друштвених и културних радника, попут Ивана Ђурића, Мирољуба Тодоровића, Новака Новаковића, Јована Ћирилова, Милорада Мишковића, Јелене Шантић, породице Крагујевић, Михаила Марковића и др.
Више од три деценије Архив припрема и организује изложбе које концептуално садрже битне проблемске, тематске и хронолошке сегменте и у оквиру одабране теме приказују развој Београда и српског друштва уопште. Такође, издавачка делатност Историјског архива Београда стара је готово колико и сама институција. Од 1950. године до данас објављено је преко 50 публикација, а највећим делом их чине збирке докумената које се чувају у депоима Архива
Доступно особама са хендикепом.
Зграда у којој је смештена Галерија природњачког музеја једна је од најстаријих зграда, подигнута од 1825. до 1835. године у комплексу Београдске тврђаве. У сталној поставци посебно привлаче пажњу остаци животињског света леденог доба (спирално увијене кљове рунастог мамута, лобања рунастог носорога, пршљен пећинског...
Зграда у којој се налази Музеј изграђена је 1929. године као прва јавна гаража у центру града, по плановима руског архитекте Валерија Сташевског. Носи назив ’’Модерна гаража’’ и проглашена је за културно добро. У њој су били смештени и аутомобили који су учествовали на Првој међународној трци аутомобила, одржаној...
Музеј је смештен у кући коју је подигао 1905. године и у њој живео и радио светски познати научник-географ, Јован Цвијић. Музеолошком поставком представљен је репрезентативни део легата Јована Цвијића који обухвата рукописе, преписку, фотографије, књиге, предмете примењене уметности, уметничке слике, личне предмете, документа и...
