Историјски архив Београда основан је одлуком Извршног одбора Народног одбора града Београда, донетој на седници од 26. септембра 1945. године.
Архив данас чува преко 2.700 фондова и збирки односно око 13 километара архивске грађе која обухвата период од XVI века до данас и пружа драгоцене податке о историји Београда и Србије.
Најстарији фонд је Земунски магистрат (1749–1934) чија грађа прати рад Магистрата од оснивања 1749. године, када је породица Шенборн откупила град Земун и припојила га Војној граници. Највећи фондови, са неколико стотина метара грађе су: Скупштина града Београда, Окружни суд за град Београд, Управа града Београда, Земунски магистрат, Котарски суд у Земуну, Трговинска комора у Београду итд. Највише фондова Архива настало је после 1945. године, а од оних који су приспели последњих година, свакако је најважнији фонд БИТЕФ. Архив је преузео више породичних и личних фондова и легата личности које су обележиле политички и културни живот Београда XIX и XX века. Највећи породични фонд у Архиву је Породични фонд Главинић. Од личних фондова треба поменути фондове Владимира Јовановића, Ивана С. Павловића и Михаила С. Петровића. Од легата револуционара, државника и политичара издвајају се легати Константина Коче Поповића и Лепосаве Лепе Перовић, Благоја Нешковића, Драгослава Драже Марковића, Вицка Крстуловића, Косте Ст. Павловића, Славка Зечевића и др. Значајни су и легати истакнутих друштвених и културних радника, попут Ивана Ђурића, Мирољуба Тодоровића, Новака Новаковића, Јована Ћирилова, Милорада Мишковића, Јелене Шантић, породице Крагујевић, Михаила Марковића и др.
Више од три деценије Архив припрема и организује изложбе које концептуално садрже битне проблемске, тематске и хронолошке сегменте и у оквиру одабране теме приказују развој Београда и српског друштва уопште. Такође, издавачка делатност Историјског архива Београда стара је готово колико и сама институција. Од 1950. године до данас објављено је преко 50 публикација, а највећим делом их чине збирке докумената које се чувају у депоима Архива
Доступно особама са хендикепом.
Музеј се налази у кући коју је подигао 1929. године и у њој живео и радио познати вајар и педагог, академик Тома Росандић. Свој дом са атељеом и великим бројем радова, уметник је оставио Београду и Музеју града Београда. У Музеју се налазе скулптуре Томе Росандића, вајарски прибор, предмети примењене уметности и делови намештаја...
После конака за своју жену и децу у београдској вароши, кнез Милош Обреновић подигао је у периоду од 1831. до 1834. године и за себе конак у Топчидеру. Богата унутрашња декорација плафона, зидова и ниша, делимично је сачувана до данас. За време своје прве владавине, кнез Милош је само повремено овде боравио, а у периоду друге...
У простору анекса Куле Небојше представљена је историја Куле као војног објекта који је од изградње, око 1460. године, део одбрамбеног система града. Поставка у приземљу посвећена је историји Куле Небојше као тамнице. На првом спрату представљена је личност Риге од Фере, великог грчког песника и револуционара, који је умро у...
