Поделите ову страну

Музеј Српске православне цркве
Музеј Српске православне цркве
Опис

У сталној поставци Музеја Српске православне цркве који се налази у згради Патријаршије,  изложени су предмети од непроцењиве  верске, културне и уметничке вредности који приказују историјат Српске православне цркве, од Стефана Немање и Светог Саве до новијих дана.

У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували српски монаси и свештеници.  Разнолики предмети сакралног карактера, првобитно похрањени у ризнице, некада посебне просторије при олтару, данас сведоче о културном и духовном наслеђу нашег народа.

Музејска збирка садржи највреднију колекцију рукописних и штампаних црквених књига, старе српске гравире, одежде, сакралне предмете од метала, дрвета, кости, седефа и коже, вотивне дарове, црквени вез, печате, историјска документа и портрете црквених веродостојника.

Међу најзначајније експонате спада плаштаница краља Милутина (крај 13. и почетак 14. века), одоре светог кнеза Лазара, митрa Катарине Кантакузине, похвале монахиње Јефимије, повеље цара Душана, кивота светог Стефана Дечанског из 1343. године, повеље Вука Бранковића и Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.

У Музеју Српске православне цркве чувају се многе повеље, привилегије, синђелије, дипломе, међу којима су и повеља краља Вукашина, цара Душана, препис повеље кнеза Лазара – издате манастиру Раваници, деспота Јована Бранковића, затим повеље влашких владара Константина Басарабе и Шербана Кантакузина и молдавског војводе Василија.

О везама Срба и Руса сведоче повеље руских царева Александра Михајловича и Петра Великог. Засебну целину чине привилегије и документа аустријских владара: цара Фердинанда III, затим Леополда VI, Јосифа II, царице Марије Терезије и Фрање Јосифа.

Једну целину чине и турска документа издавана фрушкогорским манастирима, углавном из друге половине XVI и кроз цео XVII век. Сачуване су и многобројне богослужбене књиге штампане у Млецима, Москви, Римнику и Бечу, а посебну вредност представљају књиге штампане у XVIII веку у Сремским Карловцима.

Један део овог фонда чини и велики број грчких, руских, влашких рукописних и штампаних књига. Руско штампано Четворојеванђеље из 1751. године издваја се због својих димензија 50х71цм, и тешко је 21кг.

Значајну целину у Музеју чине и иконе и копије фресака манастира и копије слика државних сабора и то Сабор Немањин у Цркви Светог Ахилија, Сабор Симеона Немање и краља Стефана Уроша Другог у Пећкој патријаршији и Сабор Светог Саве из Цркве Светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

Портрети патријараха, митрополита, епископа и угледних личности из српске прошлости су дела наших најпознатијих сликара Јакова Орфелина, Теодора Димитријевића Крачуна, Павела Ђурковића, Уроша Предића, Паје Јовановића и других.

Инфо
Адреса
Краља Петра 5
Контакт
+381 11 26 38 875
е-маил
Инфо

Музеј Српске православне цркве

Similar
Галерија природњачког музеја
Галерија природњачког музеја

 Зграда у којој је смештена Галерија природњачког музеја једна је од најстаријих зграда, подигнута од 1825. до 1835. године у комплексу Београдске тврђаве. У сталној поставци посебно привлаче пажњу остаци животињског света леденог доба (спирално увијене кљове рунастог мамута, лобања рунастог носорога, пршљен пећинског...

Историјски архив Београда
Историјски архив Београда

Историјски архив Београда основан је одлуком  Извршног одбора Народног одбора града Београда, донетој на седници од 26. септембра 1945. године. Архив данас чува преко 2.700  фондова и збирки односно око 13 километара архивске грађе која обухвата период од XVI века до данас и пружа драгоцене податке о историји Београда и...

Музеј ромске културе
Музеј ромске културе

Музеј ромске културе у Београду отворен је 2009. године на иницијативу Рома Цоммунитy Центра, уз финансијску потпору Скупштине града Београда. До сада су у Музеју организоване изложбе: Алав е Роменго – писана култура Рома, Холокауст који се не сме заборавити, Ан Бибијако састипе – У Бибијино здравље, Роми наши суграђани и...