Поделите ову страну

Музеј Српске православне цркве
Музеј Српске православне цркве
Опис

У сталној поставци Музеја Српске православне цркве који се налази у згради Патријаршије,  изложени су предмети од непроцењиве  верске, културне и уметничке вредности који приказују историјат Српске православне цркве, од Стефана Немање и Светог Саве до новијих дана.

У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували српски монаси и свештеници.  Разнолики предмети сакралног карактера, првобитно похрањени у ризнице, некада посебне просторије при олтару, данас сведоче о културном и духовном наслеђу нашег народа.

Музејска збирка садржи највреднију колекцију рукописних и штампаних црквених књига, старе српске гравире, одежде, сакралне предмете од метала, дрвета, кости, седефа и коже, вотивне дарове, црквени вез, печате, историјска документа и портрете црквених веродостојника.

Међу најзначајније експонате спада плаштаница краља Милутина (крај 13. и почетак 14. века), одоре светог кнеза Лазара, митрa Катарине Кантакузине, похвале монахиње Јефимије, повеље цара Душана, кивота светог Стефана Дечанског из 1343. године, повеље Вука Бранковића и Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.

У Музеју Српске православне цркве чувају се многе повеље, привилегије, синђелије, дипломе, међу којима су и повеља краља Вукашина, цара Душана, препис повеље кнеза Лазара – издате манастиру Раваници, деспота Јована Бранковића, затим повеље влашких владара Константина Басарабе и Шербана Кантакузина и молдавског војводе Василија.

О везама Срба и Руса сведоче повеље руских царева Александра Михајловича и Петра Великог. Засебну целину чине привилегије и документа аустријских владара: цара Фердинанда III, затим Леополда VI, Јосифа II, царице Марије Терезије и Фрање Јосифа.

Једну целину чине и турска документа издавана фрушкогорским манастирима, углавном из друге половине XVI и кроз цео XVII век. Сачуване су и многобројне богослужбене књиге штампане у Млецима, Москви, Римнику и Бечу, а посебну вредност представљају књиге штампане у XVIII веку у Сремским Карловцима.

Један део овог фонда чини и велики број грчких, руских, влашких рукописних и штампаних књига. Руско штампано Четворојеванђеље из 1751. године издваја се због својих димензија 50х71цм, и тешко је 21кг.

Значајну целину у Музеју чине и иконе и копије фресака манастира и копије слика државних сабора и то Сабор Немањин у Цркви Светог Ахилија, Сабор Симеона Немање и краља Стефана Уроша Другог у Пећкој патријаршији и Сабор Светог Саве из Цркве Светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

Портрети патријараха, митрополита, епископа и угледних личности из српске прошлости су дела наших најпознатијих сликара Јакова Орфелина, Теодора Димитријевића Крачуна, Павела Ђурковића, Уроша Предића, Паје Јовановића и других.

Инфо
Адреса
Краља Петра 5
Контакт
+381 11 26 38 875
е-маил
Инфо

Музеј Српске православне цркве

Similar
Спомен музеј Иве Андрића
Спомен музеј Иве Андрића

Музеј чува успомену на добитника Нобелове награде Иву Андрића. Сачуван је део аутентичног амбијента који дочарава пишчеву свакодневицу, а разноврсним експонатима представљен је Андрићев животни пут и важне тачке његове стваралачке биографије.Поред репрезентативних докумената (индекси, пасоши, плакете, дипломе, Нобелова...

Музеј позоришне уметности
Музеј позоришне уметности

Најразличитија грађа значајна за национално позориште налази се у адаптираној кући трговца Милоја Божића, која је изграђена 1863. године. Музејску збирку сачињавају архивске грађе и документација, писма, рукописи, плакати и програми, фотографије, сценографске и костимографске скице, библиотека и хермотека (исечци из новина)....

Етнографски музеј
Етнографски музеј

Етнографски музеј чува велики број етнографских предмета, распоређених у засебне збирке (покућство, накит, обичаји, народне ношње, народна архитектура, привреда, сточарство, саобраћај, култни предмети), а има и једну од најбогатијих стручних библиотека на Балкану.Стална поставка заузима три нивоа зграде. Први спрат представља...