Поделите ову страну

Музеј Српске православне цркве
Музеј Српске православне цркве
Опис

У сталној поставци Музеја Српске православне цркве који се налази у згради Патријаршије,  изложени су предмети од непроцењиве  верске, културне и уметничке вредности који приказују историјат Српске православне цркве, од Стефана Немање и Светог Саве до новијих дана.

У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували српски монаси и свештеници.  Разнолики предмети сакралног карактера, првобитно похрањени у ризнице, некада посебне просторије при олтару, данас сведоче о културном и духовном наслеђу нашег народа.

Музејска збирка садржи највреднију колекцију рукописних и штампаних црквених књига, старе српске гравире, одежде, сакралне предмете од метала, дрвета, кости, седефа и коже, вотивне дарове, црквени вез, печате, историјска документа и портрете црквених веродостојника.

Међу најзначајније експонате спада плаштаница краља Милутина (крај 13. и почетак 14. века), одоре светог кнеза Лазара, митрa Катарине Кантакузине, похвале монахиње Јефимије, повеље цара Душана, кивота светог Стефана Дечанског из 1343. године, повеље Вука Бранковића и Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.

У Музеју Српске православне цркве чувају се многе повеље, привилегије, синђелије, дипломе, међу којима су и повеља краља Вукашина, цара Душана, препис повеље кнеза Лазара – издате манастиру Раваници, деспота Јована Бранковића, затим повеље влашких владара Константина Басарабе и Шербана Кантакузина и молдавског војводе Василија.

О везама Срба и Руса сведоче повеље руских царева Александра Михајловича и Петра Великог. Засебну целину чине привилегије и документа аустријских владара: цара Фердинанда III, затим Леополда VI, Јосифа II, царице Марије Терезије и Фрање Јосифа.

Једну целину чине и турска документа издавана фрушкогорским манастирима, углавном из друге половине XVI и кроз цео XVII век. Сачуване су и многобројне богослужбене књиге штампане у Млецима, Москви, Римнику и Бечу, а посебну вредност представљају књиге штампане у XVIII веку у Сремским Карловцима.

Један део овог фонда чини и велики број грчких, руских, влашких рукописних и штампаних књига. Руско штампано Четворојеванђеље из 1751. године издваја се због својих димензија 50х71цм, и тешко је 21кг.

Значајну целину у Музеју чине и иконе и копије фресака манастира и копије слика државних сабора и то Сабор Немањин у Цркви Светог Ахилија, Сабор Симеона Немање и краља Стефана Уроша Другог у Пећкој патријаршији и Сабор Светог Саве из Цркве Светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

Портрети патријараха, митрополита, епископа и угледних личности из српске прошлости су дела наших најпознатијих сликара Јакова Орфелина, Теодора Димитријевића Крачуна, Павела Ђурковића, Уроша Предића, Паје Јовановића и других.

Инфо
Адреса
Краља Петра 5
Контакт
+381 11 26 38 875
е-маил
Инфо

Музеј Српске православне цркве

Similar
Природњачки музеј
Природњачки музеј

Природњачки музеј основан је 1895. године под именом Јестаственички музеј, као прва специјализована установа која се бавила националном природном баштином. Прва изложба је отворена 1904. године. У привременом простору чува се природна и културна баштина у 117 природњачких збирки, са приближно 1.500.000 различитих примерака из Србије,...

Збирка икона Секулић
Збирка икона Секулић

У аутентичном ентеријеру из 1920-их година, у дому колекционара Паве и Милана Секулића, изложена је стална поставка иконописа, насталих у протеклих 500 година на тлу балканских земаља, Италије и Русије.  Ова необична и вредна збирка садржи 165 српских, итало-критских, грчких и руских икона, рукотворених према канонима из житија...

Музеј Вука и Доситеја
Музеј Вука и Доситеја

Основан је 1949. године. Налази се у згради некадашње Велике школе, коју је као лицеј, 1808. године отворио велики српски просветитељ и први српски министар просвете Доситеј Обрадовић. Музеј има стручну библиотеку, са мањом читаоницом и састоји се из два дела – у приземљу је део посвећен Доситеју Обрадовићу, а на спрату Вуку...