Поделите ову страну

Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
Опис

Бронзана статуа висока 320 цм, приказује деспота Стефана за чије владавине је Београд први пут постао престоница српске државе. Споменик је, као поклон аутора Београду, постављен поводом 30. годишњице његовог уметничког рада. На постаменту су мотиви средњовековне симболике и натпис "Нађох најкрасније место од давнине, превелик град Београд".

Деспот Стефан Лазаревић (1377-1427, српски владар). Постао је кнез у својој дванаестој години, после погибије кнеза Лазара, његовог оца, у Косовској бици 1389. године. Прекаљен у биткама (Ровине 1395, Никопоље 1396, Ангора 1402), увек на страни султана Бајазита, осамосталио се пошто је задобио његово поверење и приклонио се Угарској. И као што је за услуге Бајазиту добио Пећ и Приштину, тако је од Мађара на поклон добио Мачву и Београд. Заузимао је висок ранг међу европским витезовима. Био је међу најугледнијим од двадесетчетворице ритера Змајевог реда. На свом двору у Београду држао је сликаре и архитекте, прихватао најпознатије писце из Грчке (песника Андонија Рафаила) и Бугарске (Григорија Цамблака и Константина Филозофа). У новоподигнутом манастиру Ресави (данас Манасија) основао надалеко славну школу преписивања и тумачења грчких текстова, хронике из националне и светске историје. И сам је писао, па свака његова повеља садржи и увод са лако препознатљивим деспотовим стилом. Један од најобразованијих људи свога доба, био је, у ствари, представник српске ренесансе.

Инфо
Инфо

Споменик деспоту Стефану Лазаревићу..

Similar
Споменик ослободиоцима Београда из 1806. год
Споменик ослободиоцима Београда из 1806. год

Овај најстарији јавни споменик у Београду подигао је 1848. године у Карађорђевом парку кнез Александар Карађорђевић у спомен ослободиоцима Београда у Првом српском устанку. На мермерним плочама са стране исписан је текст посвете и текст о обнови споменика краља Александра Обреновића 1889. године....

Споменик кнезу Михаилу Обреновићу
Споменик кнезу Михаилу Обреновићу

Овај споменик културе од великог значаја, дело је фирентинског вајара Енрика Пација, подигнуто 1882. године на Тргу Републике једном од најпознатијих места сусрета у самом центру Београда. Споменик је посвећен српском кнезу Михаилу, приказаним у бронзаној коњаничкој фигури, на рељефном постаменту везаним за најважније моменте...

Играли се коњи врани
Играли се коњи врани

Чувена бронзана композиција „Играли се коњи врани“ постављена је 1938. године пред улазом у Дом Народне скупштине Србије. Рад  је чувеног вајара Томе Росандића и један је од најпознатијих и нејпрепознатљивијих споменика у Београду....