Поделите ову страну

БЕОГРАД КРОЗ ВЕКОВЕ

БЕОГРАД КРОЗ ВЕКОВЕ

Византијски цар Јустинијан обновио је Београд 525 г., који је био разорен од стране варвара. Подигао је на рушевинама старог утврђења јаке бедеме. Од 533 г., Сингидунум постаје снажно византијско упориште са тврђавом. Моћна византијска речна флота, бранила је сваки прилаз Сингидунуму са севера, из Панонске низије, одакле су често упадали Авари (турско племе) и Словени, ради пљачке. Да би савладали византијску одбрану на води, Авари почињу да праве чамце, сплавове и лађе. Почели су обуку војника у борилачким вештинама на води. Византијски војсковођа Сет, прозрео је намеру кагана (владарска титула) Бајана и започео преговоре са њим. На захтев Византије, 579 г., каган Бајан се свечано заклео, по хришћанском и арапском обичају, да неће угрожавати Византију. После свечане заклетве, становници Сингидунума више нису страховали од напада Авара и Словена.  Каган Бајан погазио је заклетву 584 г. и заузео Сингидунум, а касније и друге градове на Дунаву.

Опис битке: „Било је летње време, па се становништво Сингидунума налазило на њивама, обављајући пољске радове. Нико није ни помишљао да ће Бајан погазити заклетву. Изненађено Бајановом одлуком, становништво се одмах прикључило војсци и жестоко бранило град и тврђаву. Авари су били спремни за напад и убрзо су стигли до самих капија града и савладали последњу одбрану. Становницима Сингидунума наметнули су велике дажбине од којих је најтежа била годишљи данак у злату“.

Огорченост становништва, због данка у злату, подстакло је Византију да нападне Аваре. Заједно са становништвом Сингидунума протерали су Аваре у Панонску низију, ослободивши Сингидунум и друге градове на Дунаву. На почетку 6в. Јужни Словени су населили велики део Балканског полуострва, искористивши борбе Византије на источним границама њеног царства. Тако су Словени током 7 и 8 века били потпуно ослобођени византијског утицаја и учврстили се у новој домовини. Мало је познато како се Сингидунум развијао током 7 и 8 века. Зна се да су га Словени затекли у рушевинама. Претпоставља се да је град тада добио своје словенско име Београд, мада се у записима ово име помиње тек 878 г.

Средишњи део Балканског полуострва населили су Срби. Име Срби код Јужних Словена, први пут се помиње 822 г. у првој половини 9 века, Београду је запретила нова сила на Балкану – Бугарска. Не зна се тачно када су Бугари освојили Београд, а претпоставља се да су њиме владали око два века. За време владавине Бугара, Београд добија и бугарско име: Алба Булгарие или Алба Булгарица. Ово име је задржао и у време поновне владавине Византије над њим 1018 г. Док се на Балкнском полуострву дешавају крупне промене, и у Панонској низији се појављује нова велика сила – Угри (Мађари). Угарска је угрожавала   византијску територију  и 1071 г., освојила Београд. Током битке за Београд, тврђава је била потпуно разорена. Угри су владали Београдом све до 1276 г.

Аутор: Зоран Росић

Крај првог дела

Београђани
Београђани

Београд, главни град Србије, је трећи по величини град у југоисточној Европи после Истанбула и Атине. Тек нешто више од 1.700.000 људи живи у њој. Београд је град младости. Више од 40% њених грађана су између 15 и 44 година старости.Сви грађани Београда воле да разговарају о духу града. Отворени и спремни за забаву, многи Београђани ће...

Клима
Клима

Клима је један од битних фактора који утичу на развој туризма у одређеној регији, месту или локалитету. Град Београд се налази у зони умерено континенталне климе, што значи да је погодан за туристичке посете у сва четири годишња доба. Почетком године време је веома хладно. Јануар је најхладнији са просечном температуром 0,1 °C...

Локација
Локација

Београд се налази у Југоисточној Европи, на Балканском полуострву, на раскрсници источне и западне Европе.Град лежи на Дунаву, воденом путу који повезује земље Западне и Средње Европе са земљама југоисточне и источне Европе. Његову луку  посећују бродови из Црног мора, а са развојем  Рајна-Мајна-Дунав канал се нашао у...