Поделите ову страну

Београд у средњем веку II

Београд у средњем веку II

Праунук  великог жупана Стефана Немање (1166 – 1196),  краљ Драгутин Немањић (1276 - 1282), оженио је ћерку угарског краља Стефана  петог Арпадовића, Катарину. Као мираз, добио је Београд, Мачву и Срем. Иако је резиденција краља Драгутина била у Дебрцу (Мачва), био је први српски владар коме је повремено  боравио у  Београду. 

За разлику од краља Драгутина, који је био одан Угарској, његов брат краљ Милутин (1282 – 1321) је показао непокорност.  Обновио је београдску тврђаву, поставио је бројнију посаду у односу на претходни период, ојачао је одбрану Београда. Упркос више ратова са Угарима, Милутин је задржао  Београд  до 1314 г. Од те године, када су  га Угари освојили  и спалили ,  Београд је био под угарском влашћу до 1403 г. После боја на Косову, 1389 г.,  син кнеза Лазара Хребељановића, Стефан Лазаревић, управљао је Србијом као турски вазал. После  пораза Турака код Ангоре 1402 г., враћајући се у Србију преко Цариграда, Стефан Лазаревић је од Византије добио титулу деспота. Прихвативши вазални однос Србије према Мађарској 1403 г., деспот Стефан је од мађарског краља Жигмунда добио Београд и Мачву.  Тада је Београд, први пут постао престоница Србије. У повељи града Београда из тог времена, сачуване су записане речи деспота Стефана Лазаревића: „ Нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запуштен саздах га и посветих Пресветој Богоматери“.  Престоницу је утврдио двоструким зидом на коме су биле куле са топовима. Саставу утврђења  припадала  је и кула Небојша коју је деспот, по народном предању, саградио послушавши савет свете Петке. Са својих четрдесет метара висине, била је највиша кула града Београда. У Горњи град, улазило се кроз три капије, пред  њима су били покретни мостови с веригама(ланцима) и по потреби, спуштали су се преко јарака омогућивши улаз. Такође, у Горњем граду, налазио се двор деспота Стефана Лазаревића, а у њему су били  ризница, црква и библиотека. Деспотов двор, био је повезан тајним ходницима – тунелима са савским пристаништем, због повлачења у случају опасне ситуације. На двору деспота Стефана, боравили су учени људи тог времена. Најпознатији је био Константин Филозоф, калуђер, писац и преводилац, бугарског порекла. Написао је  дело, Биографија деспота Стефана. У том делу, описао је деспота као човека од речи, мудрог, са манирима, праведног и  као вештог ратника.  На двору се поштовао протокол, а била су и два венчања припадника владарског рода. Деспот Стефан Лазаревић се оженио Јеленом Гатилузио, а деспот Ђурађ Бранковић  Ирином  Кантакузин. 

Испод Горњег града, све до обале Саве и Дунава, у време деспота Стефана развио се Доњи град. То је било градско насеље у коме се одвијао привредни живот. На Сави је било велико војно и трговачко пристаниште, у које је могло да уплови око 60 лађа. Савом, Дунавом и сувоземним путевима у Београд су долазили трговци са разноврсном робом, која се продавала у Доњем граду. Деспот Стефан је стране трговце ослободио плаћања царине, чиме их је мотивисао да што чешће долазе, поготово из Дубровника, Босне и Мађарске.  Дубровчани су доносили свилу, кадифу, тканине проткане сребром и златом и друге украсне и скупоцене предмете.  Наведена роба, била је намењена дворјанима  и имућним становницима ,  плаћала се  сребром и златом. Београд је имао око педесет хиљада становника. Већину становништва чинили су Срби, досељени из околине Рудника и Новог Брда, рођаци деспота Стефан и други имућни људи. Осим стамбених зграда, подизане су и цркве. Црква свете Петке, сазидана је пре 1417 г., а, такође, и Митрополија српске цркве, која је имала у свом поседу села и рудник на Авали. Изграђено је прихватилиште за трговце и путнике, који су се привремено задржавали у Београду, а, боравили су и сиромашни и бескућници.

По записима Константина Филозофа, деспот је ноћу излазио сам, или уз пратњу човека који је носио кесу са новцем и делио милостињу сиромашнима. Подигнута је и болница , окружена са више врста  садница. На периферији Доњег града, било је и насеље Дубровчана и једна црква која је припадала митрополији у Риму.

Београд је двадесетчетири године био престоница српске државе, за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Доживео је велики културни и привредни развој.

После деспотове смрти 1427 г., красоте престонице, заувек су нестале.

Записано је „У незнању одоше сва светла и красоте“. Деспот Ђурађ Бранковић, морао је да преда Београд Мађарима, па је тек започети културно – просветни развој српске државе и Београда  прекинут.

Клима
Клима

Клима је један од битних фактора који утичу на развој туризма у одређеној регији, месту или локалитету. Град Београд се налази у зони умерено континенталне климе, што значи да је погодан за туристичке посете у сва четири годишња доба. Почетком године време је веома хладно. Јануар је најхладнији са просечном температуром 0,1 °C...

Локација
Локација

Београд се налази у Југоисточној Европи, на Балканском полуострву, на раскрсници источне и западне Европе.Град лежи на Дунаву, воденом путу који повезује земље Западне и Средње Европе са земљама југоисточне и источне Европе. Његову луку  посећују бродови из Црног мора, а са развојем  Рајна-Мајна-Дунав канал се нашао у...

Историја
Историја

Београд је град са бурном, али и често трагичном прошлости, пре свега због свог јединственог положаја на ушћу Саве у Дунав, на граници између Истока и Запада.Путеви пролазе кроз њега и око њега, користићи се инвазијом ратничког народа за освајање и уништавање оваог града, обнављајући се и додавајући се изнова и изнова.Београд...