Поделите ову страну

Београд у средњем веку III

Београд у средњем веку III

Од 1427 г., за Мађаре  је  Београд био последње упориште од напада Турске на  њихову матичну територију.  У одбрани Београда, заједно са Мађарима, учествовала је српска лака коњица и Срби у дунавској флоти, која је имала  око 300 бродова.

Прву опсаду Београда, Турци су извршили априла 1440 г., а, у то време на мађарском двору водила  се  борба за власт. Унутрашњи немири у Угарској, подстакли су султана Мурата другог, да нападне Београд. Флоту од 100 бродова, упутио је Дунавом северно од Београда, да би онемогућио помоћ браниоцима воденим путем, из Мађарске. Копнена војска се поставила испод тврђаве, поставивши катапулт, топове за избацивање стрела и запаљивог материјала. Посаду одбране Београда, сачињавали су Мађари, Чеси, Италијани и добровољци из Србије, којима је командовао Иван Таловац. Поред хладног оружја, браниоци су били наоружани врстом пушака са оловним зрнама, којима су нанели Турцима велике губитке,  највише испред  зидина Београда.  Када су Турци схватили да не могу стићи у Горњи град, преко зидина Београда, почели су да копају тунел испод тврђаве. Пошто су добили обавештење (добаченим писмом), о плану Турака, браниоци Београда су их спречили и нанели велике губитке. Турци су завршили са опсадом, у септембру 1440 г., оставивши чак и топове. 1441 г., Турци су из правца Смедерева извршили напад на Београд. Спречио их је капетан Београда, Јанош  Хуњади, који је са коњицом  одбацио Турке до Смедерева, и тада је завршена прва Турска опсада Београда.

Пошто Турци нису хтели да одустану од освајања Београда, 1441 г.  заузели су град Жрнов, и дали му име Хавала, што на турском језику  значи сметња. На арапском језику,  реч хавала значи високо место. Претпоставља се да је по том значењу, Авала добила име. Турци су саградили јако утврђење, на месту где се налазио град Жрнов.  Због веома важног војног значаја, утврђење је стално ојачавано.

Друга опсада Београда, догодила се 1456 г. После неуспешне опсаде Смедерева, Турци са око 150.000 војника и 300 топова, крећу ка Београду. Дунавом је узводно допловило до испред  Земуна, ланцима повезано, 200 бродова и шајки.  Тако су мађарским бродовима, онемогућили прилаз Београду. Мађарски краљ Ладислав пети Посмрче, поверио је Јаношу Хуњадију одбрану Београда и Земуна. Са око 60.000 војника, једним великим бродом и 200 лаких шајки, Хуњади је четрнаестог јула напао турску флоту.  Из београдског пристаништа , испловило је 40 шајки са српском посадом, које су напале Турке са леђа и нанеле  велике губитке Турцима. Вештим командовањем Хуњадија, флота је уз подршку топова са десне обале Дунава, потопила три велике турске галије. Четири галије биле су у пламену, а, лакше оштећене, повукле су се низводно Дунавом.  Преостале галије, да не би пале у руке Мађарима, Турци су запалили и уништили. Победа над турском флотом, била је пресудна за даље борбе око Београда, јер су и Турске копнене снаге, које су са југа упућене ка Београду, поражене. Успех српско – мађарске војске у борби са Турцима, био је значајан за Европу, јер је за неколико деценија одложио турски продор у Мађарску. Примирје је искористио Јанош Хуњади, који  је преко Саве и Дунава дошао у Београд, обновио порушену тврђаву, а, посаду ојачао одморним војницима.

Клима
Клима

Клима је један од битних фактора који утичу на развој туризма у одређеној регији, месту или локалитету. Град Београд се налази у зони умерено континенталне климе, што значи да је погодан за туристичке посете у сва четири годишња доба. Почетком године време је веома хладно. Јануар је најхладнији са просечном температуром 0,1 °C...

Локација
Локација

Београд се налази у Југоисточној Европи, на Балканском полуострву, на раскрсници источне и западне Европе.Град лежи на Дунаву, воденом путу који повезује земље Западне и Средње Европе са земљама југоисточне и источне Европе. Његову луку  посећују бродови из Црног мора, а са развојем  Рајна-Мајна-Дунав канал се нашао у...

Језик
Језик

Званични језик у Србији је српски, члан групе јужнословенских језика.Ћирилично писмо је у службеној употреби, док се латинично писмо користи такође у широкој употреби, јер се  уче у школама.Ћирилица на српском има 30 слова - једно слово по сваку фонему, што га чини јединственим међу скриптама.Језик и писма националних мањина...