Поделите ову страну

Историја

Историја

Београд је град са бурном, али и често трагичном прошлости, пре свега због свог јединственог положаја на ушћу Саве у Дунав, на граници између Истока и Запада.
Путеви пролазе кроз њега и око њега, користићи се инвазијом ратничког народа за освајање и уништавање оваог града, обнављајући се и додавајући се изнова и изнова.
Београд је стално насељен од средине неолита, време када његова површина је била домаћин у Винцианској култури, више од 4.000 година п.н.е.
Грци су дошли касније, а затим Римљани који су протерали Келте преко река Саве и Дунава, уласком у четврту легију, на Легио Флавиа, у Сингидунуму. Изградили су моћну тврђаву на Калемегдану гребен са градом, поред њега.
Од келтског Дуна и римског каструма град прерастао у значајно гранично утврђења Хуна и онда су византијски цареви Анастасијум и Јустинијан, Авара, Бугара, Угара, Срби, Турци и Аустријанци, док није постао престоница модерне Србије током 19. века.
Име Београд први пут је забележено у писму 16. априла 878., када је папа Јован VIII обавестио бугарског цара Бориса Михаила да је разрешен дужности Серги ("еписцопус Белграденсис") због грешног живота.
Београд је имао десетак имена у прошлости. Као сваки освајач су тврдили, они  би одмах променили име, али ново име скоро увек је говорило о његовој лепоти и белини. Звала се Београд, Белло Градо, Алба Урбс, Алба Граеца, Гриецхисцх Веиссенбург, Нандор Фехервар, Нандор Алба, КастелбианКо. Сви ови називи су превод словенске речи Београд.
Овај град, који живИ кроз бројна и преживе ратове и разарања током векова, је један од најстаријих градова у Европи, и на тај начин имао више симболичних имена, као што су: Кућа ветрова, Кућа борбе  кућа мислиоца, Кућа Слободе.
Туристичка организација Београда (ТОБ) - Историја
Она је постала главни град српске средњовековне државе у време владавине краља Драгутина Немањића која се удала принцезу Катерина и зато добили Београд, Мачва и Срем у мираз од мађарског краља, као и за време деспота Стефана Лазаревића, који, као вазал Угарског краља примио Београд у његовом поседу, заједно са бројним другим великих имања. Само у 19. веку, у време Првог српског устанка и касније, за време владавине кнеза Милоша, од 1841. па надаље, да ли Београд постао стални престоница Кнежевине, а након тога Краљевина Србија. После Првог светског рата, 1918. године, постао је главни град Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом Краљевине Југославије. После Другог светског рата она повратила своју позицију као главном граду земље Југославије која је променио име више пута, само да постане, поново и коначно, главни град Србије.
Београд постепено расла из оријенталне вароши у модерну средином у 19. века. Она је имала 25,178 становника и 3.444 кућа у време када су Турци 1867. године напустили Београд.
Прва електрична светлост је укључен у Београду 1882. године, док је први воз кренуо ка Нишу из железничке станице у Београду 23. августа 1884. године.
Први пут у Београду сачињен калдрмисани пут, сачињен од храстовине, прописан је 1886. године у Улици краља Петра I, између Кнез Михаилове и Саборне цркве. Како су пролећне кише почеле да падају, изданци падају напред од тих калдрма, на одушевљење грађана Београда.
Први трамвај са коњском вучом је покренут 1. октобра, 1892. водоводе су уградили у неколико улица у центру града током исте године.
Први телефон зазвонио је у 1890., док је прва биоскопска пројекција одржана 1896., свега шест месеци после првог пројекције од стране браћа Лумиере у Паризу.
 У Београд је живело 50.000 становника и прераста у истински европски град током раног 20. века. Нажалост, она је бомбардована и демолирана током Првог светског рата, а исто догодило у Другом светском рату, када је нацистичка Луфтвафе окренуо велики део града на прашину и рушевине 1941. циклус се понавља у 1944. када у савезу англо- Америчкoг ваздухопловства више пута демолирали велике делове града поред неколико преосталих немачких војних објеката. Нажалост, још једна рунда деструкције, надамо последња, дошла је 1999. када је НАТО алијанса авијација уништила неколико десетина стамбених зграда, административне, комуналне и производних објеката, комуникација, итд. Бомбардовања су оставила иза себе велики број људских жртава , мртвих, сахрањених у рушевинама или рањених.
Београд има више од 1.700.000 грађана данас и расте у прави метрополу. Више од четвртине становништва Србије живи и данас! Град расте према Шумадији, као и према Срему и Банату. Она постаје све лепша, уредна  и чиста метропола, али и све више избезумљено место, јер живот у Београду је све брже као и у свим  великим градовима.
Састав становништва Београда често се мењао током протеклих векова. Људи из свих крајева Балкана и средње Европе су се доселили, и многи отишли под сопственом вољом или под присилом, а они који су остали постали Београђани унутар једне генерације и  ретко су га напуштали без преке потребе.
Подаци из књиге "Београд, у пола четири код два бела голуба" Драгослава Ж. Савић.

Језик
Језик

Званични језик у Србији је српски, члан групе јужнословенских језика.Ћирилично писмо је у службеној употреби, док се латинично писмо користи такође у широкој употреби, јер се  уче у школама.Ћирилица на српском има 30 слова - једно слово по сваку фонему, што га чини јединственим међу скриптама.Језик и писма националних мањина...

Клима
Клима

Клима је један од битних фактора који утичу на развој туризма у одређеној регији, месту или локалитету. Град Београд се налази у зони умерено континенталне климе, што значи да је погодан за туристичке посете у сва четири годишња доба. Почетком године време је веома хладно. Јануар је најхладнији са просечном температуром 0,1 °C...

Локација
Локација

Београд се налази у Југоисточној Европи, на Балканском полуострву, на раскрсници источне и западне Европе.Град лежи на Дунаву, воденом путу који повезује земље Западне и Средње Европе са земљама југоисточне и источне Европе. Његову луку  посећују бродови из Црног мора, а са развојем  Рајна-Мајна-Дунав канал се нашао у...