Поделите ову страну

Београда из античког доба

Београда из античког доба

Први, у шали назван Београђанин, био је неандерталац. Његове  фосилне остатке, заједно са остацима мамута, старе 50 000 година, пронашао је археолог Ђока Јовановић 1882. године. То се догодило за време копања темеља за прву пивару у Скадарлији. Фосилни остатак неандерталца, уништен је за врема Првог светског рата. Неандерталци су се населилили  пре грималдинаца, са којима су ратовали. О борбама између неандерталаца и грималдинаца, сведоче и остаци нађени у пећини Шупље стене, на крагујевачком друму. Ту је поред поред оруђа и оружја, пронађено  и доста смрсканих костију и лобања. Пре коначног обрачуна, грималдинци су димом истерали неандерталце из пећине и сурово их све побили. Прачовек је на територији Србије, оставио мноштво остава, у којима преовлађују остаци рибљих костура. Најзанимљивија од њих, пронађена је код извора Белих вода, куда је у то доба текла река Бронг, коју ће касније Римљани назвати Савиусом, односно Савом.

Историја Београда, једног од најстаријих градова Европе, почиње око 5000 г. п. н. е.  На стварање његове историје, највише је утицао његов географски положај, на ушћу Саве у Дунав.  Са Калемегдана се простирао поглед на пространу Панонску равницу, на путеве којима су често долазили освајачи, под бедеме Београда.

Из времена праисторије, археолошки и други споменици, јесу доказ да  су  на простору између данашње Остружнице и Гроцке, настала прва људска насеља.

Највеће насеље  из неолита (млађе камено доба), на Балканском полуострву, и једно од најзначајнијих у југоисточној Европи, које се још увек истражује, налази се на обали Дунава у месту Винча. Култура која је настала на ширем подручју Сингидунума, у периоду од  5250 – 4250 г. п. н. е., названа је Винчанска култура.

Брежуљкасто земљиште било је покривено густим шумама, испресецано речним токовима и изворима. Због тога су постојали одговарајући  услови за живот.   

На крчевинама, земљиште је давало богате приносе. Поред земљорадње, становници су се бавили ловом, риболовом и сточарством. Ради задовољења својих потреба,  израђивали су оруђе и оружје. Било је развијено и грнчарство.

Први становници Београда, о којима се зна, били су Синги, Сарбско племе, чији су саплеменици били оснивачи Винчанске културе. Рани историчари, пре свих Грци, на подручју данашње Србије, спомињу Синге, у периоду око 6 в. п. н. е. Населили су се по пећинама Калемегданског рта. Историчар Аријан, записао је да су Келти стигли на Дунав 335 г. п н. е. и заузели Сингидаву. Келти су почели да се масовно насељавају, потискујући Синге са ушћа Саве у Дунав. 279г. п.н.е., поставили су прве темеље утврђењу на узвишици, и обновивши Сингидаву, граду су дали  име Сингидунум.

Према списима Аполонија са Родоса, на келтском језику, Доунион  значи град, а Сингаја име Сарбског племена, може да значи вода. Могуће је да су Келти назвали град, по Сингима. Назив града Сингидунум, латинског је порекла. Према томе, Сингидунум може да значи град на води или град Синга.  Претпоставља се, да су Келти имали на Карабурми и Роспи ћуприји једно од већих и значајнијих насеља. Претпоставку потврђује богата некропола, у којој су пронађени предмети келтске културе, која се ту развијала до доласка Римљана.

Крај првог дела

Аутор текста Зоран Росић.

Историја
Историја

Београд је град са бурном, али и често трагичном прошлости, пре свега због свог јединственог положаја на ушћу Саве у Дунав, на граници између Истока и Запада.Путеви пролазе кроз њега и око њега, користићи се инвазијом ратничког народа за освајање и уништавање оваог града, обнављајући се и додавајући се изнова и изнова.Београд...

Локација
Локација

Београд се налази у Југоисточној Европи, на Балканском полуострву, на раскрсници источне и западне Европе.Град лежи на Дунаву, воденом путу који повезује земље Западне и Средње Европе са земљама југоисточне и источне Европе. Његову луку  посећују бродови из Црног мора, а са развојем  Рајна-Мајна-Дунав канал се нашао у...

Језик
Језик

Званични језик у Србији је српски, члан групе јужнословенских језика.Ћирилично писмо је у службеној употреби, док се латинично писмо користи такође у широкој употреби, јер се  уче у школама.Ћирилица на српском има 30 слова - једно слово по сваку фонему, што га чини јединственим међу скриптама.Језик и писма националних мањина...