Поделите ову страну

Успешна промоција Београда у Санкт Петербургу
08.06.2018

Успешна промоција Београда у Санкт Петербургу

После успешно реализоване промоције у Софији, Туристичка организација Београда је наставила промотивну кампању у Санкт Петербургу, где је 8. и 9. јуна представила туристичку понуду нашег града за тржиште Русије.

Презентацији одржаној у Алексевски палати је присуствовало преко 100 представника туристичке привреде и медија из Русије. Гостима су се обратили Славенко Терзић, aмбасадор Републике Србије у Руској Федерацији, Слободан Унковић, заменика директора Туристичке организације Београда и Надежда Петрова, директорка Туристичке организације Санкт Петербурга. Уследила је презентација Београда са посебним акцентом на руско културно наслеђе у Београду, и глумачки перформанс ,,Мој отац Вук Караџић“ у извођењу глумице Вјере Мујовић. Монодрама, осмишљена поводом 200 година од првог Вуковог издања „Српског ријечника“, изазвала је веома велико интересовање и позитивне реакције присутних гостију у препуној сали Алексевски палате.

Пословне активности делегације Туристичке органиазције Београда предвођене Слободаном Унковићем, замеником директора ТОБ, обухватиле су низ састанака одржаних са представницима туристичке привреде Санкт Петербурга. Са Туристичком организацијом Санкт Петербурга, са којом Туристичка организација Београда од 2016. године има потписан Протокол о сарадњи, договорене су заједничке активности у промоцији Београда као туристичке дестинације за туристе из Русије, које се пре свега односе на организацију студијског путовања за групу новинара и блогера у септембру ове године.

У циљу унапређивања сарадње и утврђивања могућности развоја туристичких пакета за Београд одржани су састанци са главним туроператорима Biblio Globus, ICS и TUI чији представници ће такође бити гости Туристичке организације Београда на јесен како би се ближе упознали са туристичком понудом нашег града. Један од најзначајнијих састанака је одржан са авио компанијом Red Wings која од јуна месеца уводи директне летова између Београда и Москве, уз постојеће линије Ер Србије и Аерофлот. Тим поводом планира се учешће у организацији ФАМ путовања за руске туроператоре и агенте.

Према статистичким подацима који се односе на 2017. годину туристи из Русије су у порасту од 16% у бројности и 27% у броју остварених ноћења у Београду. У прва четири месеца ове године, тенденција броја раста руских гостију се наставља.

 Када је 1818. године Вук објавио Српски рјечник који је био манифест његове реформе, Вук је због финансијских потешкоћа у којима се нашао из Беча отишао у Санкт Петербург. Наиме, био је веома сиромашан и тражио је материјалну помоћ, а Русија је финансијски помагала учесницима устанка против Турака. Поред тога, Вук је намеравао да са руским Библијским друштвом склопи уговор о издавању превода Новог завета на српски језик. Русија је и иначе у Караџићевим очима била савезница поробљених Словена. Српски филолог је у Петербургу изазвао велико интересовање - састајао се са представницима петербуршке интелектуалне елите, познатим и угледним научницима и писцима, међу којима су били и председик Руске академије Александар Шишков, историчар Николај Карамзин, песник и оснивач романтизма у руској поезији Василије Жуковски, као и Александар Тургењев, пријатељ Александра Пушкина, државни функционер и јавни посланик. Вук Стефановић је управо захваљујући путовању у Русију постао познат као Вук Караџић. Он се у Петербургу упознао са веома образованим младим славистом Петром Кепеном. У једном разговору Кепен је питао Вука зашто се потписује патронимом Стефановић, а овај му је одговорио да је такав обичај у Србији, али да се његов род иначе зове Караџић. Кепену се то допало и предложио је Вуку да му презиме буде Караџић.