ОПЕРА САНКТ ПЕТЕРБУРГА ПОНОВО У БЕОГРАДУ

13. Nov 2020.

Државни камерни музички театар Опера Санкт-Петербурга долази поново у Београд.

Оснивач и стални уметнички руководилац театра, национални уметник Русије Јуриј Александров, познат по својим креативним експериментима и неочекиваним редитељским решењима је одабрао два наслова за ову турнеју: Насиље над Лукрецијом Бенџамина Бритна која ће се извести 13. и 14. новембра у Народном позоришту у Београду и Отмица из сараја Волфганга Амадеуса Моцарта која се игра 15. и 16. новембра у Опери и театру Мадленианум.

Бенџамин Бритн је велики, светски признати енглески композитор 20. века. Једна од главних тема његовог стваралаштва је протест против насиља и рата и заштита базичних вредности крхког и незаштићеног човечанства. Најпопуларније Бритново дело је опера Насиље над Лукрецијом (1946), музичка трагедија са једном паузом. Радња опере заснива се на једном детаљу из римске историје. Лукрецију, супругу римског војсковође Луција Калатина, обешчастио је Тарквиније Секст који је становао у њиховој кући. Пошто није могла да издржи такву срамоту, Лукреција је извршила самоубиство, откривши пред смрт мужу и оцу шта је Секст учинио. Ову крваву драму први је забележио римски историчар Тацит, касније песник Ливије, а постала је и основа Шекспирове поеме. Опера и театар Мадленианум је ову оперу премијерно извео 1999. године.

Опера Насиље над Лукрецијом је први пут изведена у Русији управо у позоришту Опера Санкт-Петербурга. Арије се изводе на енглеском језику тако да у потпуности преносе сву поетичност и лепоту Бритнове музике. Редитељ представе, народни уметник Русије Јуриј Александров, одустаје од непосредне илустративности и креира своју причу – вечити дијалог мушкарца и жене о љубави, верности и превари. Уместо мушког и женског хора, као у античком позоришту, овде се појављују Он и Она и сведоче о давним догађајима. Њихова несрећна судбина преплиће се са радњом која се одвија на главној сцени. Префињене сценске метафоре и лепота гласа младих певача чине ову представу ексклузивним пројектом Опере Санкт-Петербурга.

Лирска комедија у два чина Отмица из сараја је прва национална опера написана у стилу зингшпила и до данас се сматра најстаријом опером на немачком језику. Жанр зингшпила, то јест веселе представе са музиком, био је распрострањен у Немачкој и Аустрији крајем  XVIII и почетком XIX века. Радњу прате дијалози, а арије разоткривају осећања јунака. Мелодику аустријске и немачке народне песме прате брзи дијалози, изразити и интонационо богати речитативи.

Моцарт је ову оперу компоновао у време женидбе Констанцом Вебер. Композиторов отац је био против тог брака… Ситуација је разрешена у тренутку: Моцарт је отео Констанцу из куће њених родитеља. Оженио се њоме три недеље после премијере опере. То је био најсрећнији период Моцартовог живота, што се одразило и на његову музику. Осим тога, главна јунакиња опере се зове исто као композиторова будућа супруга.

У овој бајковитој причи радња се дешава у Турској. Заплет се врти око хероја Белмонтеа, који уз помоћ верног слуге Педрила покушава да спасе своју драгу, Констанцу, из сараја турског паше Селима. У музичким круговима, за ову оперу везана је анегдота у којој је цар Јозеф Други, који је иначе наручилац ове опере, након извођења пришао Моцарту са жалбом да је та музика сувише фина за његове уши и да садржи у себи превише нота, на шта му је Моцарт одговорио да нота има таман онолико колико је потребно.