Onlajn-divan „Beograd za početnike” u znamenitoj Rančićevoj kući, galeriji i sedištu Centra za kulturu Grocka, u osmomartovskoj epizodi posvećen je jednoj od najodvažnijih žena naše istorije, prvoj u mnogo čemu.

Kako je na prelazu vekova tekla „ČUDESNA SUDBINA JELISAVETE NAČIĆ“, koja je projektovala neke od današnjih simbola prestonice, bila prva žena arhitekta u Srbiji, i jedna među prvima u Evropi - u zanimanju „rezervisanom“ za muškarce, saznajemo u ponedeljak, 8. marta u 19 časova, onlajn na you tube kanalu i FB strani Centra za kulturu Grocka, sa Smiljanom Popov, novinarkom, i gošćom Bojanom Ibrajter Gazibarom, istoričarkom umetnosti-konzervatorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

Na Dan žena, koji se širom sveta obeležava 8. marta u spomen na borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca, pričamo o Jelisaveti Načić, prvoj Srpkinji koja je, u trenutku kada je svega 7% žena u Srbiji pismeno, u prvoj generaciji studenata upisala i završila arhitekturu na beogradskoj Velikoj školi.

Jelisaveta Načić je pre jednog veka projektovala neke od simbola Beograda, kraj kojih svakodnevno prolazimo: ostavila je Beogradu prvu modernu školu, prve stambene zgrade na Balkanu, prvi Institut za tuberkulozu u Srbiji, uređivala je Kalemegdan i Terazije kao glavni gradski arhitekta, prvi koga je Beograd imao, projektovala je crkve (što žene nikada do tada nisu radile).

Reč je o prvoj ženi koja se zaposlila u državnoj službi (iako nije služila vojni rok, što je bio uslov), ali i ženi koja je svojim radom, individualnošću i integritetom bila trn u oku patrijarhalnoj srpskoj sredini s kraja 19. i početka 20. veka... LJubav svog života upoznala je u logoru u Prvom svetskom ratu, i na tako strašnom mestu rodila devojčicu. Beogradska čaršija nije gledala blagonaklono na ljubav Srpkinje i Albanca, iako su Luku Lukaja zvali „Albanac koji je voleo Srbe”. Voleli su se do kraja života, ali su ih koreni i u smrti razdvajali - ona je sahranjena na pravoslavnom, on na katoličkom groblju.

Umesto u studiju, ovaj inovativni koncept online divana održava se u Rančićevoj kući, zaštićenom kulturnom dobru iz 19. veka, od velikog značaja za našu zemlju, poznatom po autentičnom ambijentu i toplini varoškog doma srpske kuće iz 19. veka. Zato je Rančićeva kuća savršena pozornica za divanjenje uzbudljivih priča iz naše nacionalne povesti, a zbog epidemiološke situacije, prihvaćen je format online-divana, dok ne bude bezbedno da se pripovedanje nastavi i uživo sa publikom u ovom čarobnom prostoru.

Dobro došli onlajn!