Državni kamerni muzički teatar Opera Sankt-Peterburga dolazi ponovo u Beograd.

Osnivač i stalni umetnički rukovodilac teatra, nacionalni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, poznat po svojim kreativnim eksperimentima i neočekivanim rediteljskim rešenjima je odabrao dva naslova za ovu turneju: Nasilje nad Lukrecijom Bendžamina Britna koja će se izvesti 13. i 14. novembra u Narodnom pozorištu u Beogradu i Otmica iz saraja Volfganga Amadeusa Mocarta koja se igra 15. i 16. novembra u Operi i teatru Madlenianum.

Bendžamin Britn je veliki, svetski priznati engleski kompozitor 20. veka. Jedna od glavnih tema njegovog stvaralaštva je protest protiv nasilja i rata i zaštita bazičnih vrednosti krhkog i nezaštićenog čovečanstva. Najpopularnije Britnovo delo je opera Nasilje nad Lukrecijom (1946), muzička tragedija sa jednom pauzom. Radnja opere zasniva se na jednom detalju iz rimske istorije. Lukreciju, suprugu rimskog vojskovođe Lucija Kalatina, obeščastio je Tarkvinije Sekst koji je stanovao u njihovoj kući. Pošto nije mogla da izdrži takvu sramotu, Lukrecija je izvršila samoubistvo, otkrivši pred smrt mužu i ocu šta je Sekst učinio. Ovu krvavu dramu prvi je zabeležio rimski istoričar Tacit, kasnije pesnik Livije, a postala je i osnova Šekspirove poeme. Opera i teatar Madlenianum je ovu operu premijerno izveo 1999. godine.

Opera Nasilje nad Lukrecijom je prvi put izvedena u Rusiji upravo u pozorištu Opera Sankt-Peterburga. Arije se izvode na engleskom jeziku tako da u potpunosti prenose svu poetičnost i lepotu Britnove muzike. Reditelj predstave, narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, odustaje od neposredne ilustrativnosti i kreira svoju priču – večiti dijalog muškarca i žene o ljubavi, vernosti i prevari. Umesto muškog i ženskog hora, kao u antičkom pozorištu, ovde se pojavljuju On i Ona i svedoče o davnim događajima. NJihova nesrećna sudbina prepliće se sa radnjom koja se odvija na glavnoj sceni. Prefinjene scenske metafore i lepota glasa mladih pevača čine ovu predstavu ekskluzivnim projektom Opere Sankt-Peterburga.

Lirska komedija u dva čina Otmica iz saraja je prva nacionalna opera napisana u stilu zingšpila i do danas se smatra najstarijom operom na nemačkom jeziku. Žanr zingšpila, to jest vesele predstave sa muzikom, bio je rasprostranjen u Nemačkoj i Austriji krajem  HVIII i početkom HIH veka. Radnju prate dijalozi, a arije razotkrivaju osećanja junaka. Melodiku austrijske i nemačke narodne pesme prate brzi dijalozi, izraziti i intonaciono bogati rečitativi.

Mocart je ovu operu komponovao u vreme ženidbe Konstancom Veber. Kompozitorov otac je bio protiv tog braka… Situacija je razrešena u trenutku: Mocart je oteo Konstancu iz kuće njenih roditelja. Oženio se njome tri nedelje posle premijere opere. To je bio najsrećniji period Mocartovog života, što se odrazilo i na njegovu muziku. Osim toga, glavna junakinja opere se zove isto kao kompozitorova buduća supruga.

U ovoj bajkovitoj priči radnja se dešava u Turskoj. Zaplet se vrti oko heroja Belmontea, koji uz pomoć vernog sluge Pedrila pokušava da spase svoju dragu, Konstancu, iz saraja turskog paše Selima. U muzičkim krugovima, za ovu operu vezana je anegdota u kojoj je car Jozef Drugi, koji je inače naručilac ove opere, nakon izvođenja prišao Mocartu sa žalbom da je ta muzika suviše fina za njegove uši i da sadrži u sebi previše nota, na šta mu je Mocart odgovorio da nota ima taman onoliko koliko je potrebno.