14. Београдски фестивал европске књижевности
14. Београдски фестивал европске књижевности | Информације
- Датум почетка: 03. 06. 2025.
- Датум завршетка: 05. 06. 2025.
- Место одржавања: Дом омлдине Београда
Издавачка кућа Архипелаг организује 14. Београдски фестивал европске књижевности који се од 3. до 5. јуна одржава у Дому омладине Београда.
Читаоце на 14. Београдском фестивалу европске књижевности очекује узбудљива и садржајна књижевна недеља. Током три целовечерња књижевна програма публика ће моћи да прати читања познатих писаца, ексклузивних гостију Фестивала, као и панел о савременој књижевности и култури.
Гости Београдског фестивала европске књижевности су немачки романсијер Клеменс Мајер, познати словеначки романсијер и песник Јернеј Жупанич, романсијерка Неда Бјелановић и песник Ненад Јовановић.
Роман Клеменса Мајера Пројектори награђен је Баварском књижевном наградом 2024. и наградом ЛитераТоур Норд 2025, а ушао је и у ужи избор за Немачку књижевну награду 2024. године. Роман ће ускоро бити објављен и на српском језику, а раније је већ преведен његов роман Туцање камена. Роман Јернеја Жупанича Бехемот недавно је објављен и на српском језику. Познат и као преводилац са енглеског на словеначки језик, Жупанич је добитник Награде словеначке књижевне критике и Јенкове награде. Роман Неде Бјелановић Црвени кровови изазвао је велику пажњу књижевне критике и читалаца. Према речима критике, Неда Бјелановић је написала уверљиву, емотивно задивљујућу, дубоко дирљиву и аутентичну причу. Ненад Јовановић, прошлогодишњи добитник Дисове награде за укупан песнички опус, годинама већ живи у Канади и предаје филмску режију и драматургију на познатим светским универзитетима.
Гостовање Клеменса Мајера на 14. Београдском фестивалу европске књижевности део је дугогодишње програмске сарадње Гоетхе Института из Београда и Архипелага.
Београдски фестивал европске књижевности почиње у уторак 3. јуна у 20 часова панелом „Да ли су култура и књижевност субверзивне?“. У разговору учествују романсијер, приповедач и есејиста Веслин Марковић, романсијерка и есејисткиња Нина Савчић, као и књижевне критичарке Милена Ђорђијевић и Марија Ненезић. Они ће разговарати о промени статуса савремене културе и књижевности у јавном простору и о друштвеним, културним, медијским и технолошким узроцима те промене. Полазећи од питања да ли су култура и књижевност по својој суштини увек субверзивне, учесници панела ће покушати да одговоре на питање под којим условима култура и књижевност имају социјалну функцију и субверзивни карактер, као и какве последице по културу и књижевност у једном времену има чињеница да ли их одликује критички дух, побуњени дух или анестезирајући дух масовне културе и забаве.
Замишљен као недеља врхунске књижевности, 14. Београдски фестивал европске књижевности одвија се под мотом: „Најбоље од свега. Најбоље за све.“
На Београдском фестивалу европске књижевности књижевност се представља кроз различите форме: од књига и јавних читања, преко разговора писаца с публиком, до панела.
Београдски фестивал европске књижевности један је од најпосећенијих књижевних догађаја у Србији. Његова публика је врло разноврсна у генерацијском погледу, јер је циљна група много шира од уобичајене публике књижевних догађаја. Фестивал је протеклих година привукао велику пажњу јавности, а његови гости били су, између осталог, Давид Гросман, Хавијер Серкас, Петер Естерхази, Клаудио Магрис, Драго Јанчар, Еуген Шуљгин, Флоранс Ноавил, Инго Шулце, Илија Тројанов, Гоце Смилевски, Зоран Ферић, Фиона Сампсон, Арис Фиоретос, Терезија Мора, Џевад Карахасан, Јани Вирк, Петер Салмон, Хатиџе Акин, Реј Робертсон, Барби Марковић, Венко Андоновски, Томас Мајнеке, Владо Жабот, Бранко Чегец, Амир Ор, Лука Кизер и Катарина Маринчич. Неки од ових програма били су најпосећенији књижевни догађаји у Београду у овој деценији.
Београдски фестивал европске књижевности одржава се у сали Американа Дома омладине Београда: сваког дана у 19 и у 20 часова су читања познатих домаћих и страних писаца, као и разговори о савременој књижевности и култури.
Улаз на све програме на Београдском фестивалу европске књижевности је слободан.