Поводом обележавања 100 година од рођења Лазара Возаревића (1925–1968), у Салону Музеја града Београда, у петак, 13. јуна, у 19 часова, биће отворена изложба Лазар Возаревић. 100 година од рођења, посвећена овом истакнутом уметнику, који је током педесетих и шездесетих година ХХ века оставио препознатљив траг на тадашњој српској и југословенској ликовној сцени.

На изложби, која представља резултат сарадње Галерије „Лазар Возаревић“ из Сремске Митровице и Музеја града Београда, биће презентовано укупно педесет радова Лазара Возаревића који се чувају у збиркама ове две установе. Кустоски тим изложбе чине Марија Вуруна и Марија Вукајловић из Галерије „Лазар Возаревић“, и Марија Стошић и Предраг Ђидић из Музеја града Београда.

Истакнути уметник, не тако дугог животног века (43 године), а плодне каријере, Возаревић се, осим сликарства, израдом цртежа, мозаика, илустраиција, бавио и педагошким радом на Ликовној академији у Београду и био је истакнути актер културног и јавног живота престонице у годинама након Другог светског рата. Био је члан групе Једанаесторица и Децембарске групе, са којима је, у почетним фазама свог стваралаштва, заједно излагао. Уводио је тада нове погледе на доживљај уметничке слике, али и на сам чин сликања, коме је придавао све већи значај експериментишући бојама, лаковима, прскањем, гребањем платна. Методом коришћења такозваних „пулија“, металних тапетарских нитни различитих величина, које је постављао у правилном линеарном или кружном распореду, улазећи у поље геометријске апстракције, те изласком слике у простор и заузимањем треће димензије, Возаревић је остварио врхунска дела у српској уметности током друге половине ХХ века. (Марија Стошић, виши кустос Музеја града Београда, из текста каталога изложбе)

Лазар Возаревић, особена личност српског модернизма, по изразитом таленту ‘набијеном до експлозивности’, смелом освајању сликарског простора у духу нових схватања и манифестацији снажне воље у изградњи личног стила, храбро се наметнуо домаћој средини новом концепцијом слике, прожетом неприкосновеним ауторитетом Пикасовог стваралаштва. Према биографима, навику да неуморно ствара стиче још у студентским данима, увек покушавајући да за корак испред других ‘надокнади време’, али и да визионарски створи нове синтезе. Током једног дисонантног, политичким ставовима у уметности обремењеног доба, супротставља се наметнутој доктрини социјалистичког реализма, којој није био наклоњен у времену које се једним делом поклапало с његовим уметничким формирањем на Академији ликовних уметности у Београду (1943–1948). Као припадник прве послератне генерације, преузео је једну од кључних улога у осавремењивању ликовног језика у уметничком деловању засниваном на идеји да за модерно дело није довољно само срушити мимезис, већ уместо њега треба понудити и нови свет форми. (Марија Вукајловић, кустос Галерије „Лазар Возаевић“, из текста каталога изложбе)

Сликарство Лазара Возаревића, како је то раније истакао Лазар Трифуновић, „било је у самом језгру наше авангарде, у матици модерног експеримента, способно да стару вредност препороди, оживи и уведе у савремени сензибилитет“. Његова прва самостална изложба, одржана јуна 1952. године у Галерији УЛУС-а, према мишљењу Миодрага Б. Протића је била, након Лубардине изложбе 1951. године, „најодважнији покушај да се властити израз нађе мимо принципа који су код нас били већ признати“. Стално истраживање актуелних токова савремених уметничких израза обележило је целокупни опус Лазара Возаревића, од самих почетака његовог уметничког стваралаштва до наглог прекида због преране смрти. Управо та савремена уметничка трагања, у једној сведеној мери, могу да се сагледају у његовим радовима који се чувају у колекцијама Галерије „Лазар Возаревић“ и Музеја града Београда. (Предраг Ђидић, виши кустос Музеја града Београд, из текста каталога изложбе)

Изложба ће трајати до 20. јула 2025. године.